Evolucija ili ti moj pravilnik kako pišem ili ne

Svaki od ovih textova ovde se nekako vežu, nadopunjuju, negdje sam stao, pa ubacio misao ovde, jbga takvi smo ti mi pisci. Može nam se.

Ja nisam školovan pisac, niti književnik.

Uopšte nisam u tom svijetu.

A bio sam.

Pa nisam pa sam opet bio.

Al sve me strah bilo prihvatiti.

Amaterski.

Al prihvatiti.

I prihvatio sam.

Amaterski.

Sa velikom željom da pišem.

O svemu.

Mom viđenju svega.

Na moj način.

Kao priče.

Kao textovi ili ti tekstovi.

Ili ti magazinski blogovi. Kao nekad. A ima I sad itekako.

Al mene zanima ovo moje.

Ovako.

I veoma mali broj ljudi zna za ovo.

Za sad.

Dok ne skupim muda. Uskoro

obećavam

a dotad..

počeo sam slušati podkaste. To mi je opsesija. I upratio sam da više pratim ljude čija me priča životna inspiriše. U svakom od tih likova pokušavam da naučim nešto I prenesem u sadašnji život.

I onda me inspirišu životne priče.

Borbe kroz život.

U suštin, počeo me je zanimati proces nastanka.

Općenito.

Pjesme.

Filma. Svega.

A sve to u apsolutno nedostatku tj imanju previše slobodnog vremena u trenutku života kada bi to najmanje trebalo da se desi osim da nisam neki potajni milijunaš. Ovaj moderni, instagramski, al nisam.

Samo još uvijek prihvatam podijeljene životno usrane karte.

I pokušavam da nadoknadim zaostalo, dok igram tu jebenu igru života I čekam jer moram.

I vazda nešto neko čeka.

Traži se.

I ima ljudi koji se nađu.

Zaokupe se nečim, fokusiraju se na to I svaki dan, kontinuirano rade na tome I normalno je I moralno da uspiju. I uspiju.

I svaka im čast jer se usude.

Krenu.

A dosta nas sjedi pred ekranima, konzumenti navučeni na kontent. Sadržaj.

Mobiteli su nam sve više u rukama I opasno postaje.

Stvara ovisnost I studije postoje o tome.

Bolesti, oboljenja modernog doba.

Ima I dobra strana. Ona umjereno konzumerska.

U tu grupu spadam I sam.

Ako grupa uopšte postoji.

Ili sam naziv.

Al postoji, zvalo se to kako god.